VEZA SA PRIRODOM – VEZA SA PLANETOM

suma_cetinara_-_bas_zelena.png Grad jako opterećuje i zaokupira sva naša čula. Vizuelno šarenilo šoping reklama, saobraćajna buka, mirisi i ukusi koji nas mame iz gomile restorana brze hrane, raznolike boje i materijali odeće koja se svuda prodaje. Tu su onda i elektronske igračke, kompjuteri, laptopovi, mobilni telefoni, televizija, internet, muzičke naprave.  Od silnih “igračaka” nemamo vremena ni da se okrenemo. Naša deca se sve manje igraju u prirodi, a sve više provode vreme ispred ekrana. Usled svega ovoga, nije ni čudo što kada prošetam Fruškom Gorom, zgrozim se kada vidim gomilu smeća koja je ostala iza prvomajskih praznika, iza ljudi koji su došli taj dan i verovatno se neće vraćati do sledeće godine. Gomile plastičnih boca pobacane oko izvora pitke vode, koja je neuporedivo kvalitetnija i zdravija od gradske vode. Ljudi nemaju poštovanja prema prirodi zato jer nisu povezani sa njom. Ne shvataju šta je priroda. Ne shvataju značaj prirode, osim što vide to kao lepo cveće i drveće. Doživljavaju je isključivo fizički, doživljavaju je bukvalno, zato što su naučeni da grad doživljavaju na isti način – bukvalno i fizički.  Oni koji su odrasli na selu, nesvesno osećaju vezu sa prirodom, ali nažalost i tu ima dosta onih kojima je želja za gradskim životom poremetila tu vezu.

Sva sreća pa postoji ovaj drugi deo ljudi koji se sve više i više budi i okreće se prirodi. Zašto se ljudi nesvesno okreću prirodi? Odgovora je mnogo, i moglo bi se naširoko o tome pričati. Kada pričamo o životu u prirodi, mnogi to doživljavaju bukvalno, u smislu da se vraćamo u pećinsko doba, međutim to je vrlo površno objašnjenje. Ispod pukog fizičkog preživljavanja, postoji mnogo suptilijni svet koji kada jednom osetite, zauvek ostanete začarani i zaljubljeni u prirodu.

Ono što priroda pruža, može se doživeti i osetiti postepeno, nakon što ste više puta boravili u prirodi.  Tek onda počnete da uočavate stvari koje nisu opipiljive. Kada počnete da se navikavate da posmatrate prirodu na drugi način, aktiviraće vam se neka druga čula kojim možete zaista osetiti vezu sa prirodom. Međutim pravi razlog zašto nas priroda privlači je što u takvom uređenom eko-sistemu, postoji harmonija, energija finih vibracija i ciklusi koji su usklađeni sa Svemirom, a koje nam obezbeđuje naša majka, planeta Zemlja. Ono za čime mi zapravo tragamo i čemu želimo da se vratimo je našoj velikoj Majci. Naša veza sa planetom je od izuzetnog značaja. Zemlja nas hrani, ona nas čuva i štiti, ona nam pruža sve što nam je potrebno, a iznad svega ona nam pomaže da se povežemo sa svime što Jeste. Ona nas drži u naručju dok mi našom svešću istražujemo Svemir. Kada smo u okruženju gde postoje biljke i životinje koje već žive tu vezu sa planetom, tada je i nama lakše da uz pomoć njih osetimo našu vezu sa planetom. Kada smo povezani sa planetom, tada imamo dobro uzemljenje.

Naša planeta ima cikluse po kojima čitav biljno-životinjski svet funkcioniše. Ovi ciklusi su takvi da kada se uskladite sa njim, nema potrebe za planskim životom. Nema potrebe za strahom od neizvesnosti, jer znate da će vaša majka Zemlja uvek da vam pruži ono što vam je potrebno. Ona je tu uvek bila za vas, čak iako vi to niste ni primećivali.

Svima nam prija boravak u prirodi, ali je ne osećamo svi na isti način. Svi smo povezani sa prirodom, ali većina nas ne oseća vezu. Biti povezan sa prirodom znači, osećati harmoniju, sklad i ljubav koja postoji u prirodi. Da bi se priroda osetila, potrebno je što više ići u prirodno okruženje, najbolje tamo gde se osećate kao da ste stvarno van civilizacije. Šuma je u tom pogledu možda najbolje rešenje, pošto kad zađete malo dublje u šumu van označene staze, već možete da doživite deo divljine. Pri tome treba staviti po strani sve što vam može skretati pažnju da se usmerite na prirodu. Ponesite samo najpotrebnije, vodu i hranu, a mobilni telefon isključite. Najbolje je ako možete sami da odete u šumu ili barem sa nekim ko ima istu želju da razvije vezu sa prirodom. Kada se nađete u šumi, sedite negde i umirite se. Posmatrajte okruženje, zelenilo, teksture. Slušajte zvukove oko vas, cvrkut ptica, šuštanje lišća. Pomirišite. Dodirnite tlo, biljku, list na grani, zaronite ruke u potok. Neka to bude vaš fizički kontakt sa prirodom.

Kada osetite da gubite interesovanje da posmatrate prirodu na ovakav način, zaronite dublje u nju. Zatvorite oči i usmerite se na okruženje. Osetite sebe kao deo te sredine. Osetite svoje središte, svoju unutrašnjost. Osetite sebe kao biće, osetite šumu kao biće, zatim osetite tlo na kojem ta šuma raste. Sada osetite i sebe i šumu kao deo velike celine, naše planete. Postanite svesni koliko je planeta velika naspram vas, osetite njenu snagu, ali i blagost kojom nam pruža sve što nam treba. Ovo je samo primer kako možete komunicirati sa prirodom, vi sami možete razviti vaš način.

Meditacija u prirodi je fantastičan način da se povežete sa njom. Meditacija vam pomaže da utišate svoj um i vaša čula kojima se inače služite za boravak u fizičkom svetu i da osetite pravu prirodu stvari kakva vlada na našoj planeti. Osim toga, priroda vrlo lako pomaže da se opustite, da se rešite stresa i da pronađete unutrašnji mir. Jednom kada ovo doživite, imaćete želju za prirodom sve više i više.

Aniko

Advertisements

Odgovori...

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s