EGO UNUTAR EGA UNUTAR EGA….

input_in_a_labyrinth_by_voitv-d39j51rKoju god teoriju da zagovarate, koje god učenje da sledite, koje god verovanje da imate, čini se da je u sadašnje vreme glavni i osnovni problem – prevladati ego. Ego je kao program u kompjuteru, naš um i telo su kompjuter, a ego neverovatno kompleksan program koji se sastoji od emocija, refleksnih reakcija i načina razmišljanja.

Naša prava suština, naše biće, naša duša, nalazi se zarobljeno u ovom kompjuteru. Oslobađanje naše duše, ostvaruje se kroz prevladavanje ega.

Prevladavanje ega je kao lavirint.

Prevladavanje ega je proces koji zahteva osvešćivanje istog. Kada jednom krenete da posmatrate sebe, malo po malo počinjete da uviđate svoje  kalupe ponašanja, emotivne ispade, impulsivne reakcije, potrebu da se objašnjavate, potrebu da se samosažaljevate, potrebu da kritikujete itd. Istovremeno sa razotkrivanjem ega u sebi, razvijaju se novi koncepti u vama, menja se vaša percepcija i raste vaša svest. Duhovnost se razvija. Što se više krećete uzlaznom putanjom u oslobađanju sebe, to se ego više aktivira u nastojanju da vam ne dozvoli napredak, jer oslobađanje od ega znači i njegovo poništavanje.  Svaki put kada jedan sloj ega rešite, nađete se pred novim slojevima kojih niste ni bili svesni. Zato su lekcije na koje kasnije nailazimo, zahtevnije i odgovornije, jer ulazimo u kompleksnije slojeve ega koji je uvek spreman da nam postavi još jednu zamku.

Nova zamka – duhovni ego.

Oduševljenje novim spoznajama otvara sasvim nova vrata i vi odjednom vidite smisao u  životu. Svaka nova spoznaja vas sve više oduševljava, vi prosto obožavate vaše duhovno putovanje.  Ali, iz pozadine, opet vreba ego. Upravo na ovom stepenu razvoja, kada osećate veliki pomak na svom duhovnom putu,  svako neizostavno proživi nešto što bih nazvala „duhovnim egom“. Jer koliko god novih saznanja da imamo, verujte, nemamo pojma. Možemo imati godine iskustva, pročitati gomile knjiga, ali ako i dalje sebe doživljavamo naprednijim od drugih, ego je još uvek prisutan. I to onaj najgori ego, onaj koji vam govori da ste ga prevazišli!

Čovek nikada nije svestan koliko je zaista svestan.

Čovek nikada ne zna, koliko još ima da uči. Jedini način da čovek vidi svoju promenu je da baci pogled unazad i napravi paralelu. Upravo ovo pravljenje paralele stvara iluziju da smo postigli cilj, da smo se toliko visoko popeli da nemamo još mnogo do kraja! Međutim, cilja i nema, jer je spoznaja beskonačna. Uvek možemo bolje i više. Mi smo tek odškrinuli vrata i provirili, videvši beskrajne mogućnosti spoznaje koje tek treba da iskusimo! Svakako je da ćemo se u jednom momentu osloboditi od ega, ali to nije kraj puta!

Volimo da se upoređujemo sa drugima.

Ukoliko ste okruženi ljudima koji su manje zainteresovani za duhovni razvoj nego vi, u startu pravite paralelu i postavljate sebe na višlje mesto. Još gore je ako pokušavate da naučite te ljude stvarima koje ste vi naučili. Ne možete nikada da se mešate u put druge osobe. Dok god pokušavate da joj „pomognete“, vi zapravo imate potrebu da menjate tu osobu. To znači da je neprihvatate onakvom kakva ona jeste, nemate strpljenja za tu osobu, pa pokušavate da je promenite vašim mudrostima za koje ste sasvim sigurni da su ispravne. Ono što je dobro za vas, ne mora da bude dobro i za drugoga. Ovo je još jedan oblik ega. Pre ili kasnije se svi opečemo, jer drugi neće trpeti naše nametljivo ponašanje, a i mi ćemo shvatiti da ne možemo promeniti drugoga, niti očekivati da se ta osoba promeni brzinom koja bi nama odgovarala. Konačno, onog momenta kada uputite kritiku drugom za njegov ego – upravo ste uradili to iz pozicije ega! Čak ćete reći „ja te ne kritikujem, samo želim da ti pomognem!“ Pogodite šta, upravo radite suprotno!

Pomozi drugome samo kad nema ega.

Način na koji mi zaista pomažemo drugima je kada dopustimo da svemir odredi mesto, vreme i način za tako nešto. Odnosno, kada nema ega u nama koji bi to određivao. Ponekad je dovoljno par reči da kažete nekome, možda samo par reči podrške, zagrljaj, topli pogled, a nekad je dovoljno samo vaše prisustvo. Možda će vam neko postavi pitanje, a vi ćete odgovoriti u kratkim crtama, bez ulaženja u filozofiju i rasplinjavanja u raspravu, bez iznošenja vašeg  ego-mišljenja o tome šta bi ta osoba trebala da uradi. Ukoliko je osoba zainteresovana, možda će vam postaviti još par pitanja, a za dalje spoznaje, osoba će sama nastaviti da traga za odgovorima. Pomoć nam je svima potrebna, važno je na koji način će pomoć doći do nas, kao i kako ćemo mi pomoć pružiti drugima.

Učitelj je istovremeno i učenik.

Svima nama u početku treba nekakav učitelj. Treba nam podrška, neko kome verujemo da je ono što proučavamo ispravno za nas. Ovo je naravno iluzija, ali je deo igre koja nam je potrebna. Niko ne može u potpunosti da zna šta je za nas dobro. Može nam pomoći u nekim situacijama, ali ne u svim.  Potreba za učiteljem je prosto proces, zato što još nemamo poverenja sami u sebe, nismo još naučili da pratimo svoj osećaj. Ali vremenom, odvojimo se od „suknje“ i krenemo dalje sami. Onda ćemo se naći u poziciji da drugi u nama prepoznaju „gurua“ i da žele da ih učimo i vodimo. Još jedna zamka ega na putu. Da li ćete se uhvatiti u nju? Da li ćete pomisliti kako sada sve znate, ili ćete biti svesni kako je to samo još jedan proces učenja. Ponavljam, čovek nikada nije svestan koliko je svestan.  Možete drugima pomoći i u određenim momentima delovati na druge kao učitelj.  U drugim situacijama će drugi vama biti učitelj. Uloge koje imamo, menjaju se od situacije do situacije.  Budite i učenik i učitelj.

Ego je kao klackalica između dve krajnjosti.

U fazama oslobađanja od ega,  svaki put kad napravite korak napred, pojaviće se nove situacije u kojima će ego ponovo pokušati da da vam podmetne nogu.  Da li vam se desilo da uprkos tome što vam prepoznavanje ega relativno dobro ide, probudite se ujutru i shvatite koliko ste se prethodnog dana egoistično poneli. Da li ste se postideli? Da li ste sami sebe iskritikovali i spustili na zemlju, vređajući samog sebe? Da li ste se osećali kao krivac? Eto još jednog ega, onog koji ne kritikuje drugog, nego samog sebe! To je samo još jedan način da ego pronađe svoju formu, ovog puta ne kroz uzdizanje sebe samog, već kroz poniženje. Ovakve situacije su nam potrebne, kako bi shvatili gde stojimo, kako bi prestali sebe da uzdižemo iznad drugih. Sa druge strane, ne treba se uhvatiti ni u samoponižavanje, jer to je druga strana ego-klackalice. Pa šta onda raditi? Zar se ne osećate ponekad beznadežno, u situacijama kada znate da ni jedno ni drugo ne može da vam pomogne? Upravo su to ključni momenti u kojem jedini način da se oslobodite tereta, je da ga prihvatite obe strane istovremeno. Ego teži disbalansu, zato će vas bacati sa jedne strane na drugu.  Kada ste u balasnu, nema osude, ni prema vama, ni prema drugima. Svesni ste da se krećete napred, ali svesni ste i da još imate mnogo da učite.

Spoznaja nam pruža duhovno ispunjenje.

Kada naučimo nešto novo, osećamo se ispunjenim. Osećamo zadovoljstvo napretka i to je ono što nas tera da nastavimo dalje da istražujemo. Ovo je osećaj koji treba sebi dozvoliti, ali paziti da ne preraste u ego. Sa druge strane ne treba svoj napredak posmatrati kao beznačajan, nipodoštavati sebe kako bi sprečili ego da nas natera da se osećamo uzvišenim. Pa gde je tu onda sredina? Zlatna sredina je univerzalni balans, onaj u kojem možemo biti svesni obe krajnjosti istovremeno, te da ih doživljavamo kao celinu. Kao da ste na klackalici, prosto ne dozovljavate da ne prevlada ni jedna od ovih strana.

Ne kritikujte druge. I oni uče isto kao i vi.

Problem sa egom je mnogo veći nego što nam se čini, ali to ne treba da nas obeshrabri.  Ovo kažem prosto zato da skrenem pažnju koliko nam je potrebno da zaista budemo strpljivi prema sebi i drugima, da pružamo ljubav i podršku i sebi i drugima, kao i da nikada ne kritikujemo drugoga zato jer nije prevladao njegov ego koji je nama prilično očigledan.  Prevazilaženje ega je zaista najteži proces u svemiru. Težak je, zato što dođemo na svet u kojem  ne prepoznajemo razliku između ega i ne-ega, nego nam se čini da su oba stanja deo celine našeg bića. U konačnici to i jeste tako, ali jedinstvo sa egom možemo postići samo ako ga prepoznamo kao našu suprotnost. Prepoznavanje dolazi kroz učenje, kroz iskustva, kroz prepoznavanje ego-ponašanja u drugima. Drugi ljudi nam služe kao ogledala. Kada njih ne bi bilo, ne bismo mogli da napravimo razliku i da prepoznamo ono što je u nama. Ukoliko ih osuđujemo, to ponovo činimo iz ega.  Budimo zahvalni što imamo oko nas ljude koji su tu da nam to pokažu.

Nešto od toga kako da budete nežni i strpljivi prema sebi, možete pročitati ovde:

KAKO SE USMERITI NA POZITIVNO?

KAKO PRUŽITI LJUBAV SEBI? – vežba

Aniko Budai

Advertisements

1 komentar na “EGO UNUTAR EGA UNUTAR EGA….

  1. Povratni ping: Ego unutar ega unutar ega | Atma

Odgovori...

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s