NA KLACKALICI IZMEĐU LOŠIH I DOBRIH NAVIKA

Razmišljam da posetim svoj rodni kraj. Tamo žive dve moje prijateljice iz srednjoškolskih dana.  Njih dve su meni vrlo važne, ne bih mogla nikada jednu staviti ispred druge, ipak one su međusobno različite. Ja se odlično slažem sa obe, ali njih dve se međusobno baš i ne slažu. Nije da se mrze, verovatno bi se u mnogo čemu složile, ali prosto je njihov način života toliko različit, da to pravi barijeru u međusobnom druženju.

Kako je sve odraz onoga što je u nama,  znam da obe predstavljaju delove mene, stoga, u meni postoje delovi koji se međusobno ne slažu. Znala sam od ranije da je to tako, ali sada mi je nešto palo napamet što ranije nije. Zapitala sam se šta je tačno to što ja vidim u njih dve, koji su to moji aspekti koji su suprotni, a ne slažu se?

Setih se da je jedna moja prijateljica hedonista, voli ono što generalno zovemo „lošim navikama“, voli da zapali cigaretu uz kafu,  voli slatkiše, totalno je ne zanima zdrav život, nije baš ni da se bavi nekom fizičkom aktivnošću, voli udoban život. Kod druge moje prijateljice prepoznajem sasvim suprotno, nepodnosi dim cigarete, u njenoj kući nije dozvoljeno pušenje, trudi se da se hrani zdravo i da se bavi rekreacijom, pazi na svoje zdravlje i posvećena je dosta stvari koje smatram važnim u životu.  Nikad nisam ni jednu ni drugu osuđivala ni zbog čega, ali sam sigurna da njih dve međusobno ne podržavaju način života ove druge.  A kako je to odraz onoga što je u meni, to su tačno dva dela mene koja se ne slažu, odnosno dva dela koja ja nikako da izbalansiram.

lose_dobre_navike

Ja sam ta koja voli ujutru da zapali cigaretu uz veliku šolju kafe, pa onda da zapali još jednu i još jednu. Ja sam ta koja voli slatkiše i koja voli sve one gurmanske specijalitete.  Ja sam ta koja voli da se izležava u toploj sobi u hladne zimske dane i uživa u udobnosti. Ja sam ta koja će da popije pivo ili neko drugo alkoholno piće kada su druženja.

Ali ja sam isto ona koja se hvata za alternativne metode lečenja, ja sam ta koja zna sve prodavnice zdrave hrane u mom okruženju kao i šta sve ima da se kupi tamo i koliko košta. Ja sam ona koja zna koji čaj za čega služi i šta se može izlečiti bez da ideš kod doktora,  ja sam ona koja zna kako se treba hraniti, ja sam ona koja podržava ishranu sirovim voćem i povrćem, koja podržava organsku hranu,  koja zna kako se kuva na zdrav način, koja voli jogu, planinarenje, šumu, meditaciju.

Ja sam takođe ta koja težim ovom drugom načinu života.  Ali da li je to zapravo samo druga strana ploče, druga krajnjost? Već godinama pokušavam da „istrebim“ svoje loše navike, međutim stalno se nađem u situaciji da idem iz jedne krajnjosti u drugu. Godinama imam faze u kojima se ponašam na jedan način, na primer, prestanem da pušim, da pijem kafu, totalno sam sva u čajevima i salatama (to znaju oni koji me poznaju), radim jogu svako jutro, meditiram, pijem ove biljne kapi, onaj čaj za čišćenje, slatkiše uopšte ne jedem i to sve sjajno ide i super se osećam, kao da mi ništa drugo u životu ne treba, a onda nakon par meseci nešto se desi i ja „flipnem“ u skroz drugu krajnjost. Kao da izgubim interesovanje, kao da mi je sve to odjednom nebitno, ponovo se prepustim „slastima“ hedonizma.  I onda po tome udarim do kraja, valjda do tog momenta kada počne moje zdravlje da se narušva i kada se stvarno više ne osećam dobro, pa me nešto primora da se ponovo vratim na „zdrav način života“.

I tako ja već godinama, imam faze u kojima se ponašam na jedan način, pa kad negde dogori, onda „flipnem“ na drugu stranu, idem iz krajnjosti u krajnost.  I uporno pokušavam ostati u toj pozitivnoj strani priče, ali opet me nešto povuče nazad na drugu stranu. I tako sam posmatrajući sebe kroz te dve moje drage prijateljice došla do zaključka….. JEDNO NE IDE BEZ DRUGOGA. To je prosto nemoguće. Jedno ne bi postojalo bez drugoga. Jedno stanje prouzrukuje drugo stanje i obrnuto. Osim toga, za nije bolje poznavati obe strane? Samo onda možemo naći zlatnu sredinu.

Ali gde je tu zlatna sredina? Univerzalni balans?  Može li se to ikako postići? Neutralisati negativne efekte obe krajnjosti?

Da li zapravo grešim što pokušavam da živim isključivo na jedan način, dok ovaj drugi nipodaštavam? Na kraju krajeva, sve što postoji nije samo ona „pozitivna strana“ koja nam se sviđa. Tu je i ono što nam se ne sviđa, a i to je isto deo nas, deo Postojanja.

Da li je problem što osuđujemo ono što vidimo kao loše navike, što ih odbacujemo, odbacujemo ih kao naše delove, a to smo mi zapravo. Kad konstantno odbacujemo deo sebe, on se uvek vraća, kao pas koga ste napustili, a on se i dalje vraća svom gazdi.

I da vam kažem,  stroga disciplina tu ne pomaže. Ne verujem da se discipilnom može doći do prirodnog balansa, ako disciplinu sebi nametnete. A to stvara pritisak koji na kraju pukne negde i vi se opet vraćate na staro.  I sad ću se sama sebi nasmejati, jer nije upravo to što radim sebi? Kad me uhvati faza „zdrave hrane“ ja skroz rigorozno upadnem u disciplinovan način života.

Da li je zapravo zdrav način života samo izgovor da bi se osećali kao bolja bića? Da bi potvrdili sebi kako se krećemo ka napretku? Šta vredi ako to radimo, ako u dubini duše nismo prihvatili sebe u potpunosti?   Ako nismo prihvatili da smo bića koja imamo i mane, koja imamo potrebu da se ponašamo desktruktivno, da nismo savršeni i da uprkos duhovnom ili intelektualnom napredovanju, postoje delovi nas koji nas čine slabim.  Ako nismo prihvatili sebe u potpunosti, ne možemo ni tretirati sebe sa ljubavlju i podrškom.  Prihvatiti svoje mane znači prihvatiti da smo još uvek deca koja uče, kojima je potrebna ljubav, podrška i jako puno strpljenja. I šta ako su to delovi nas koji će uvek takvi biti? Nikada zapravo nećemo dovoljno odrasti da bismo sebe smatrali neprikosnovenim. Zamislite patnju u kojoj večno sebe odbacujete. Nasuprot tome, zamislite harmoniju u kojoj prihvatate sebe kakvi i jeste….savršeni u svojoj nesavršenosti.

Zdrav način života bi trebao zapravo da bude zdrav i izbalansiran odnos prema sebi samom. Odnos u kojem ne štetite samom sebi, ali i ne silite sebe da živite po nekom „savršenom“ obrascu kakvog zamišljate da bi trebao da bude. Balans bi verovatno bilo stanje u kojem konačno osećamo vezu sa svojim telom i sarađujemo sa njime.

Da se razumemo, „loše navike“ su samo „loše“ zato jer preterujemo u njima. Ne kaže se za džabe da u svemu treba biti umeren.

Telo je prepuno misterija. Naše telo se ponaša različito u različitim godišnjim dobima, u različitim okruženjima, u različitim emotivnim stanjima. U svakom toj situaciji naše telo nam daje signale šta nam je potrebno. Jeste, nadomeštamo mi razne stvari koje nam fale, ne samo nutricionističke, nego i one emotivne.  Ako nam je kafa potrebna, pa što da ne. Ako nam je sledeći dan potrebno voće, treba ga pojesti. Treba slušati telo i duh i otkriti odakle dolaze signali koji nam upućuju zahteve da nam treba ovo ili ono. Nekad su ti zahtevi posledica emotivnog stanja, nekad su posledica ljudi koji su oko vas. Ne živimo još uvek u savršenoj sredini, a ni mi nismo još sve rešili unutar nas. Pod uticajem smo raznih faktora, tako da ukoliko teramo naše telo da se prilagodi zamišljenoj „savršenoj“ sredini, to je prosto nemoguće.

U svakom slučaju, ne odustajem od toga da pronađem univerzalni balans. O da, mnogo toga sam u sebi prekopavala tražeći rešenje. Ni sami ne biste mogli da zamislite do koje mere moje analize idu.  Balans nisam još uvek pronašla, ali osećam da je otkriće na pragu. U zadnje vreme ova dva tasa na vagi češće i brže osciluju, i što brže osciluju to je razlika u krajnjostima manja. Kao da mogu da uhvatim momenat kada jedna strana želi da prevagne.

A kad postignem balans, ko zna, možda će i moje dve prijateljice početi međusobno da se druže.  🙂

Aniko

Advertisements

6 komentara na “NA KLACKALICI IZMEĐU LOŠIH I DOBRIH NAVIKA

  1. Aniko, ovo je jako lep, koristan i interesantan tekst. Svako od nas to ima u sebi. Ti si ovim tekstom pomogla tom delu u meni kao i u sebi (osvešćujući ga). Hvala ti.

    • Hvala tebi 🙂 Mislim da je vreme da prestanemo da se stidimo da priznamo sebi i drugima mane koje još uvek imamo u nama. Da prestanemo da osuđujemo druge kao i nas same. 🙂 Samo iskrenost može da pomogne da se do kraja reši ego koji još uvek nosimo u sebi.

      • U potpunosti se slažem. Svi to imamo u sebi, ali retko ko priča o tome jer misli da je on/ona jedini/na koja ih ima, a svi ih imamo.
        Postoje tri principa holističkog načina života: iskrenost, svesnost i odgovornost. Primenom, odstranja se unutrašnji bes.
        Hvala ti još jednom.

Odgovori...

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s