ODLUČILA SAM DA SE POMIRIM SAMA SA SOBOM

Odlučila sam da se pomirim sama sa sobom.

Ovog puta stvarno.

Ovog puta je nešto drugačije.

Ovog puta je oslobađajuće.

Ovog puta prihvatam sve delove u sebi, sve one stvari koje sam sebi zamerala, sve ono gde sam sebe kritikovala, sve ono gde sam sebi packe davala…dosta je bilo.

Sve ono što je zapravo došlo od toga šta drugi misle da ja treba da uradim sama sa sobom i sa svojim životom. Sve ono što je došlo iz mojih nekih uverenja ko sam i šta treba da budem, pa ako nisam to što mislim da treba da budem, ja ću da se samookrivljavam. Dosta je bilo.

Odlučila sam da se pomirim sa svima vama.  Svi ste vi delovi mene. Svi vi koji ste mi išli na živce, svi vi sa kojima sam se prepirala, svi vi sa kojima sam se prepucavala, svi vi koje sam izbegavala. Stvarno sam umorna od sve te drame.

Na kraju krajeva, sa kime se ja raspravljam? Svi vi ste JA.  Ja ću da se sa vama pomirim, čak i da vi nećete samnom. I razumem, jer ja sam isto deo vas, pa ako želite da se svađate sami sa sobom, razumeću i verovaću da ćete i vi jednom odlučiti da se pomirite sami sa sobom.

hugging1

Meni je drago što ste baš vi u mom životu predstavili meni – mene. Da se vidim kakva sam ja stvarno, i baš mi je drago zbog toga, baš mi je mnogo lakše. Pade mi teret sa leđa da vidim da ne moram da se stidim sama sebe…Hej i ja grešim i priznajem da grešim, ali dajem sve od sebe da naučim. I takva kakva sam, prikazujem vama vas same, delići mene su aspekti u vama. Ja sam vaše ogledalo, i vi moje. I svako je svačije ogledalo. Svi jesmo Jedno.

Jedno ću vam samo reći, moje postojanje ne bi imalo smisla da nema svih vas i kad težim da se pomirim sa vama, ja ustvari samo želim da vas vidim srećne i nasmejane. Onda mi je srce puno i ja sam srećna zajedno sa vama. Šta ću ja sama u svom postojanju? Baš je to dosadno…šta ću sama da ne mogu da podelim kako se osećam, da ne mogu da se veselim sa vašom srećom, da ne možemo zajedno da se igramo i da stvaramo.

Prošlo je vreme skrivanja. Nije sramota reći da si pogrešio, nije sramota priznati sebi da nisi onakav kakav misliš da treba da budeš. Ehej, koliko još imamo da učimo! A što ne bi pomogli jedni drugima? Sad kad smo već toliki deo puta prešli, kad smo toliko toga shvatili, što ne bi pomogli jedni drugima u našem daljem putu? Što ne bi već jednom priznali sebi da nismo savršeni, ne onako savršeni kako se od nas očekuje. Koliko je sve lakše kada nema osude, kada možeš sesti preko puta drugog i reći mu „izvini“, a on da ne likuje pred tvojim izvinjenjem i da te razume i prihvati. Da kaže „ma nema veze, i ja sam pogrešio“. I idemo dalje.

Jeste, teško je. Niko nije rekao da je lako, prevazići svoj strah od prvog koraka.  Svi kažu da je lako reći “izvini”. Nije lako. U početku nije. Ali onda postane lakše.  Treba samo napraviti prvi korak, a taj je najteži.  Jer pre nego ga napravimo, provedemo sate i sate trošeći energiju na unutrašnje borbe, zamišljamo šta bi mi rekli njemu, pa šta bi on nama.  Zapitamo se šta će biti kada drugome priznamo da smo pogrešili. Da li će nas osuditi “jeste ja sam ti lepo rekao…”, da li će se opet svađa izroditi, a mi da ostanemo ko pokisli, da se kajemo što smo uopšte nešto i hteli da postignemo.  Verujte, ta mogućnost uvek može da postoji, ali ne mora da bude tako.  Samo se zapitajte šta je najgore što može da se desi? Da se osećate loše što vas drugi nije razumeo? U redu, to zna da zaboli, a da li je to tako strašno da sa time ne bi mogli da živite? Nije.  Da li će vam “kruna” sa glave pasti zbog toga? Koja  “kruna” uopšte?

Reći drugome “izvini”, ali iskreno, je momenat kada sami sebi priznajete da ste pogrešili. To je momenat kada ste prihvatili sami sebe. Vi ste već na dobitku. To što drugi možda nije u tom momentu spreman da vas čuje, je samo zato što on nije još spreman da kaže sebi da je pogrešio i jer nije spreman da prihvati sebe. Razumite ga i pružite mu podršku, jer na kraju krajeva, on je deo vas, stoga sebi pružate podršku. A kad jednom načinite taj korak, čuda se događaju. Vrata se otvaraju. Verujte, vaš prvi korak neće ostati bez efekta.  Ne odustajte.

Tako sam i ja odlučila. Da ne odustajem. Ne želim nerešene odnose, ne želim ljude sa kojima sam posvađana, čak iako ih neću više nikad u životu videti, a onda ću u mislma zatražiti oproštaj. I kada dođe vreme da se meni neko izvini, ja ću biti otvorena da oprostim i srećna da ne osuđujem, jer znam da sam i ja grešila. Što je najlepše, nakon toga veze postaju jače, prijateljstva postaju snažnija, a tamo gde nije trebalo biti veza, one se prekidaju i svako ide svojim putem, ali mirne savesti.

Zato sam odlučila. Da se pomirim sama sa sobom. Da nađem unutrašnji mir. Da prihvatim sebe.

Aniko

Advertisements

1 komentar na “ODLUČILA SAM DA SE POMIRIM SAMA SA SOBOM

  1. savrseno receno. predivno, veoma sam zahvalna, upravo se sada ovako kao u txtu opisano osecam I razmisljam pa utom I naidjem na ovaj tekst da oslika osnazi i podrzi moju odluku..pomiricu se sa sobom jednom za svagda! ljubav

Odgovori...

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s