MOJE OTVARANJE SRCA

Celog života nisam uopšte bila svesna da je moje srce zatvoreno. Možete zamisliti mog šoka kada sam to otkrila, s´obzirom da sam sebe uvek doživljavala kao dobrodušnu, zabavnu i druželjubivu osobu koja je uvek spremna da pomogne svima, koja nema zlih i zajedljivih misli, koja nije osvetoljubiva i koja ne pravi smicalice drugima. Ali to nije definicija otvorenog srca. Kada nisi svestan da ti je srce zatvoreno, u uverenju da ti je otvoreno, mnogo možeš sebe da zavaraš.  Imati otvoreno srce je puno kompleksnije od pukih reči i čim mi je to postalo jasno, moja potraga je počela. Želela sam da spoznam šta znači imati otvoreno srce, zašto sam se uopšte zatvorila i kako da ja svoje srce otvorim.

Zatvoreno srce je odbrambeni mehanizam.

Otkrila sam da je zatvaranje srca odbrambeni mehanizam. U ovom teškom i bolnom svetu, svi dođemo na svet ranjivi i nezaštićeni. Niko od nas se zapravo ne seća prvog bolnog momenta, možda je to baš bilo u toku dolaženja na svet, možda u momentu kada nas prvi put ostave same, ko to zna. Kada smo mali, toliko smo čisti, iskreni i puni ljubavi, da nam je jako teško da shvatimo sve odraslih. Tako nas odrasli nesvesno povrede, ne shvatajući da mi ne razumemo sve te „igre“ koju oni, odrasli, igraju. Prvi emotivni udarac dolazi kao šok, a ako sa svakim narednim udarcem nema uslova u okolini koji bi omogućili da naučimo kako da se nosimo sa emotivnim bolom, formiramo oko sebe odbrambeni mehanizam koji će nam pomoći da zaobiđemo bol.  Postoji mnogo vrsta odbrambenih mehanizama,  a jedan od tih je i zatvaranje srca u određenoj meri. Tako sam se i ja negde u ranom detinjstvu zatvorila i pošto nisam znala kako da podnesem bol, kako da izađem na kraj sa njom, to je bio način da ja zaobiđem emotivnu bol. Time sam postala na neki način „ravnodušna“ prema ljudima.

Da se razumemo, to ne znači da nisam osećala ljutnju, bes, tugu i da nisam plakala.

To prosto znači da sam bila zatvorena prema ljudima od kojih sam zapravo želela ljubav i koje bih i ja otvoreno volela da nisam imala strah od povrede. Jer je povreda od onih koji su vam najbliži, najbolnija, te sam se štitila tako što nisam htela da osećam.  To je ostalo u meni kao navika čitav život, iako ja toga nisam uopšte bila svesna. To se prenosilo na sve ostale interakcije sa ljudima.

heart-chakra-2

Imala sam uvek mnogo prijatelja i zahvalna sam na tome. Takvi ljudi bi meni prosto bili dragi, volela bih da provodim vreme sa njima, osećala sam da mogu da im se poverim,  da se oslonim na njih po pitanju raznih stvari, ali baš da osećam ljubav prema njima, to nisam znala kako. Nisam znala ni da bih trebala drugačije, od onoga kako sam tada osećala tj. ne-osećala.   „Volela“ ih jesam, ali nisam „osećala“ to što oni koji istinski vole osećaju. Ne znam koliko ćete da me razumete.  Nisam shvatala ni to kako moje prijateljice mogu da zaplaču na stvari koje mene nisu uopšte dirale, kako to da im toliko baš nedostajem, kako to da se brinu za mene i da se raduju zbog mene.

Nisam razumela iako sam htela, ali sam u to vreme prosto verovala da sam jednostavno “takva”.

Sa druge strane, znala sam kako da se zaljubim i da osećam strast, ali da osećam ljubav iz srca…nisam ni znala da to postoji. A pričala sam o ljubavi i verovala sam u nju. Naravno, u svom štitu, i ja sam druge povređivala, jer nisam osećala iz srca, nego sam se vodila logikom, onim što sam smatrala ispravnim. Analizirala stvari do besvesti, izgovarajući stvari koje su druge povređivale. Pri tome sam mislila kako radim ispravnu stvar.

Emocije sam imala, ali nisam osećala ono što se srcem može osetiti.

Srećom, sudbina me je povezala sa divnim ljudima, prijateljima, sa kojima sam zajedno provodila vreme u potrazi za Istinom i za samospoznajom,  pa sam dobila mnogo podrške i ljubavi i pokrenula svoju želju da se moje srce otvori. Kako je do toga došlo, zaista ne znam, mislim da je to bio proces koji je omogućio da se moje srce, malo po malo, pročisti i da krene da se otvara. Mnoga divna iskustva koja sam imala su me takođe pripremala za to.

Usled moje želje za otvaranjem, svemir je podesio okolnosti tako da je otvaranje mog srca ponovo bilo moguće.

Sećam se jako dobro kada sam se prvi put otvorila ponovo, to je bilo predivno osećanje. Pošto se moje srce na momente otvaralo i ponovo zatvaralo, nisam to baš odmah prepoznala. Usledilo je veliko otvaranje koje je bilo veoma eksplozivno,  praćeno osećanjem snažne radosti, čiste i iskrene, velike navale euforije i potrebom za iskrenim smehom.  U prisustvu mojih prijatelja koji su se zajedno smejali samnom, radost je bila neizmerna!  Grudni koš mi je bio ispunjen, disala sam punim plućima, osećala sreću. Radost zbog toga što sam tu baš u tom trenutku, vreme kao da je zamrznuto, i kao da će to osećanje večno da traje. Zapravo, bolje da kažem, osećaj je bio kao da vreme ne postoji uopšte. Osećala sam kako je energija iz mog srca velika kao čitav svemir i kako ono može da kreira čitave galaksije. Mnogo spoznaje je došlo kroz čistu mudrost srca.  Mnogo je tada ljubavi poteklo iz mene, iako ja to nisam u još u potpunosti shvatala. To je bilo novo za mene i bila sam istovremeno fascinirana i začuđenja. Pomno sam pratila šta mi se dešava. Posmatrajući svet otvorenm srcem, počela sam da volim sve oko sebe. Kada osećaš ljubav, prosto, eto tako, bez ikakvog razloga, osećaš ljubav prema tome što si živ, što postojiš, što si u svetu u kojem živiš, prema svakome i svačemu oko tebe, onda znaš da je to univerzalna ljubav.

Otvoreno srce puno ljubavi je beskrajno snažno.

Nedugo zatim, usledelo je ponovno zatvaranje. Na prvi nalet bola, ja sam se instinktivno i automatski zatvorila.  Takva reakcija je došla od osobe koja me je nesvesno najviše povređivala. Dok sam bila zatvorena, to mi nije smetalo, ali sada kada sam joj pristupila otvorenog srca, njene reči su stigle do mog srca direktno kao ubod. Naravno to je bila osoba koja nije prepoznavala moje otvoreno srce, jer je ona sama bila zatvorena. To me je zabolelo. Bila sam svesna svega, ali nisam znala kako da se sa time nosim. Nisam znala kako da primim udarac i da se ne zatvaram, što mi je u to vreme bilo gotovo nezamislilo.

Usledio je proces koji je trajao mesecima. Razrešavala sam razrešavala svoje ego obrasce, one koji su i bili temelj za stvaranje takvog odbrambenog mehanizma. Ajoj, što tu ima posla.  Nije to samo jedna stvar, a i da jeste, treba se do nje nekako progurati. Kad samo pomislite koliko ima interakcija u ovom svetu, koliko različitih stvari koje nas povređuju, koliko ljudi i koliko ćudi. Razrešavajući svoje ego obrasce iz prošlosti, prošla sam kroz mnoge faze, čisteći put do otvorenog srca. U međuvremenu se moje srce povremeno otvaralo, ali i zatvaralo, svaki put kada bih naletela na novu prepreku koju sam trebala da osvestim. Pošto mi je srce sada sve češće bilo otvoreno, proces oslobađanja je postao lakši. Želela sam da naučim kako da prevladam automatsko zatvaranje koje mi se povremeno dešavalo.

Kada ljubav teče kroz vaše srce, svi ego obrasci nestaju, vi prosto sečete kroz tamu, napredujući sve više i više u samospoznaji. Percepcija se menja, svet gledate sasvim drugim očima.

I tako,desio se jedan test za mene, koji nije bio prijatan, ali nije bio ni toliko strašan. Zapravo, bio je toliko bezazlen, a tu sam shvatila koliko sam zaista osetljiva unutar tog mog štita zbog kojeg sam ljudima delovala kao da me ništa na ovom svetu ne može izbaciti iz takta. A to je nešto o čemu ću vam pisati sledeći put, kao i o tome kako se nositi sa emocijama otvorenog srca.

Voli vas vaša,
Aniko 🙂

Advertisements

12 komentara na “MOJE OTVARANJE SRCA

  1. “Čovek samo srcem dobro vidi
    koliko i šta stvarno može
    kad greši ne treba da se stidi
    jer suštinu očima sagledati ne može
    Ne može i ne treba za sve da se sudi
    jer život svakom čoveku iskušenja mnoga nudi…”

    Dado Topić – Album – Neosedlani
    (Mali Princ – Anton de Sent Egziperi)
    Pozdrav! 🙂

    • Draga Jasminka, mislim da jako mnogo ljudi na svetu ima ovaj problem, mnogima je srce još uvek zatvoreno. Ali to će se polako promeniti 🙂 Pisaću više o svojim iskustvima, nadam se da će to pomoći 😀 Pozdrav! 🙂

  2. Počitavši ovaj tekst čudno se osjećam…kao da je neko upalio svjetlo u mračnoj sobi… istovremeno zbunjen i oduševljen sam(“Pa to je to!”)… Hvala vam na prelijepom tekstu. ❤

  3. Draga Aniko,već par godina iščitavam,primenjujem lepu,korisnu literaturu o otvaranju srca, ,,čišćenju uma,tela i duše,,suočila sam se sa svojim strahovima,povredama,svim potisnutim,to nije lako,ali je neophodno..dosta sanjam,nekad strahove svoje,nekad upozorenja..ali jos uvek osečam usamljenost koja jako boli,hvala tî na iskrenosti..

  4. Naravno , kao sto rekoste mnogi imaju taj problem ,pa i ja.. Iznenadim se nekad divnim osecajem otvorenosti za sve i ljubavi i zajednistva koju tada osecam prema svemu ,ali se znam u nekim situacijama zatvoriti i ucauriti ,naizgled bez razloga i povoda .. Kojim ste se metodama koristili za otvaranje srca? .. zelela bih da je uvek otvoreno, da sve prima sa ljubavlju ,da se ne plasi povrede ,to ionako ne postoji jer sve su samo lekcije ,testovi i necije neznanje.. Al dug je put od tacke D do tacke G… 🙂
    Danijela..

  5. Čitajući ovo,kao da vidim sebe!Podignemo taj štit sasvim nesvesno,kao neki reflex a kad treba da ga se rešimo,ajoj majko 🙂 I ja sam u procesu otvaranja…važno je postati svestan zatvorenosti a ostalo ćemo ljubavlju i upornom strpljivošću 🙂 Hvala ti na lepim i poučnim tekstovima ❤

Odgovori...

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s