KAKO PRIHVATITI SVOJE RODITELJE?

prihvatiti roditelje

Mislim da ne postoji osoba na ovoj planeti koja nije imala sukob sa svojim roditeljima. Sukobi su najčešće posledica međusobnog nerazumevanja, nemogućnosti da se nađe zajednički jezik i na kraju krajeva neprihvatanja različitosti.

Kako rastemo, dolazimo do trenutka kada shvatamo da se naša shvatanja razlikuju od shvatanja naših roditelja. To je početak razdvajanja i upravo tu najčešće dolazi do zahlađivanja odnosa (u pubertetu). Osuđujemo naše roditelje zato što ne kapiraju, zato jer su konzervativni i zato što ne vide stvari koje mi vidimo tako jasno i jednostavno. Sa druge strane nas boli to što oni ne razumeju jezik kojim mi govorimo i što očekuju od nas da budemo nešto što je u skladu sa njihovim obrascem razmišljanja. Mi od njih očekujemo da nas razumeju i da sa njima delimo naše uspehe i neuspehe, ali nailazimo na nerazumevanje , osude i neprihvatanje.

U zadnjih stotinu godina, naše društvo je pretrpelo jako velike mnogobrojne promene i to u više navrata i za veoma kratko vreme.  Nekada davno to nije bilo tako, i promene su bile vrlo blage i retko su se dešavale u drastičnoj meri. Sada smo izloženi tako brzim promenama da samo u toku života jedne osobe, po mojoj slobodnoj proceni , dese se barem dve drastične promene koje su primetne kako na nivou države, tako i na planetarnom nivou.

Evo na primer, moji roditelji su rođeni kada je počeo drugi svetski rat.  Živeli su posleratno vreme, zatim vreme kada je Tito bio na vlasti, vreme komunizma i prividnog napretka koje je za njih same bilo verovatno najproduktivnije vreme, a onda su doživeli i raspad SFRJ. Zatim su prošli kroz vreme vladavine Slobodana Miloševića, zatim se desio Miloševićev pad, da bi zatim došli u ovo vreme sada koje ne treba posebno da opisujem.  Ja sam rođena neposredno pre nego što se SFRJ raspala. Moje poimanje gore navedenih razdoblja i njihovo poimanje tih razdoblja se drastično razlikuju. Sistem vrednosti kao i šta je važno u životu se takođe drastično razlikuje. I naravno kao posledica toga, vrlo često sam se sukobljavala sa roditeljima, naročito sa majkom koja je nažalost ostala u sećanjima nekadašnjeg  „Titovog vremena“. Ja je potpuno razumem, jer ona sada nema čemu da se nada i čemu da se raduje. Sve što ona percipira je politika i propaganda koju nam serviraju putem medija i ona jednostavno ne vidi nikakav drugi izlaz, tračak nade ili bilo šta drugo što bi njen život oplemenilo.

Beograd 1960.

Beograd 1960.

 

Ja nasuprot nje, odlučujem da odbacujem taj sistem u potpunosti i
da nađem život van njegovih okvira, opredeljujući se za proučavanje duhovnosti i pronalasku istinske sreće i prostog i jednostavnog života u okviru prirodnog okruženja. Mnogo vremena sam pokušavala da joj to objasnim, ali uvek je ostajao gorak ukus u ustima, jer je ona želela da ja budem poznati arhitekta koji radi u nekoj uglednoj firmi u nekom velikom gradu. Sa druge strane, ja sam njoj pokušavala da objasnim da se mane ćorava posla i  politike i da pogleda u sebe, da ispuni svoje vreme nekim lepim stvarima ili hobijima. I tako smo stalno ulazile u međusobne konflikte.

Pokušavanje da jedna drugoj objasnimo „neke stvari“ u životu je prestalo kada smo odustale od toga, shvatajući da je nemoguće da jedna drugu promenimo. Verovatno se to desilo spontano, kako je jedna i/ili druga strana polako popuštala, prihvatajući ovu drugu stranu takvom kakva ona jeste.

Ja sada razumem da ona možda nikada neće uspeti da pronađe neki smislen život izvan okriva sadašnjeg sistema, i shvatam da je to možda njena krajnja granica dokle je ona uspela da napreduje. Sa druge strane, i ona je prihvatila da ja možda nikada neću biti neki ugledni arhitekta koji živi u nekom drugom gradu, jer je shvatila da postoje mnoge druge vrednosti koje su u ovo doba od presudnog značaja za preživljavanje. Time valjda objasnila sebi moje životne odluke.

No ipak ponekad osetim da i dalje ne prihvatam neke njenje izjave i način razmišljanja, i ponekad me to iznervira, a ponekad mi ne smeta. I dalje nastojim da je prihvatim skroz, jer me iskreno da vam kažem zaista opterećuje kada moram da se loše osećam zbog nekih svojih unutrašnjih sukoba sa njom.

I tako u pokušaju da to razrešim, dođoh do nekih razmišljanja koje ću sada sa vama podeliti.

Mnogi od nas koji su na duhovnom putu su bili u situaciji da pokušavaju da razreše aspolutne sve ili skoro sve nesvesne obrasce razmišljanja u želji da se reše bremena karme, tuge i muke ovog sveta, okova fizičke realnosti ili kako god to želite da nazovete.  Ti nesvesni obrasci razmišljanja sa sobom nose i fizičke bolesti, razne poremećaje i deformitete, a sve to zajedno sa načinom razmišljanja dolazi u paketu (sve sa mašnicom) kada se rodimo, a koji dobijamo od naših predaka.  Ako ste si ikada zaista zapitali koliko zaista ličite na vaše roditelje, mogli ste kao i ja primetiti da je jako mnogo toga u vama što ste nesvesno prekopirali od roditelja. Detalji idu do te mere da ste možda čak zapadali i u slične, da ne kažem iste situacije kao i vaši roditelji.  Ja jesam. Kada sam prvi put shvatila koliko ličim na majku, ne samo fizički nego i u nesvesnom ponašanju, bila sam u šoku jedno nedelju dana. To je bilo pre jedno tri godine. Od tada sam lagano počela da prihvatam sve ono u meni što sam od nje nasledila, bilo da je dobro ili loše, tj. konstruktivno ili destruktivno. I još uvek nisam to prevazišla. I ono što smatram da je destruktivno, možda nikada neću baš sve u ovom životu uspeti da rešim, ali se eto zadovoljavam činjenicom da sam već sada mnogo daleko od načina kako moja majka razmišlja. Pitam se kako će moja ćerka gledati na mene i da li će i ona za jedno dvadesetak godina smatrati kako sam ja konzervativna i kako ne kapiram stvari. Još da dodam da je u mojoj kući trenutno četiri generacije žena, jer pored moje svekrve kao druge bake mojoj ćerki, tu je i pra-baka. Kakva li je tek razlika između njih dve?

MS-92-Wallace-4-generation

U mojoj kući žive četiri generacije žena. Moja ćerka i ja, njena baka i njena pra-baka. Kakva li će tek razlika biti između njene pra-bake i nje?  Ova stara fotogragija je samo ilustracija, naravno.

Poenta priče je da se možda nikada ne možemo osloboditi apsolutno svega što smo od roditelja nasledili, jer mi kao bića nismo samo duša, nego i telo tj. genetika koju smo nasledili od roditelja.  Prihvatanje roditelja kakvi jesu je ustvari prihvatanje samog sebe. I kada vidite u njima nešto što vam smeta, zapravo vam je teško da prihvatite da i vi to imate u sebi.  Mi kao deca smo evolutivni nastavak naših roditelja i dobili smo od njih i ono što nam se sviđa i ono što nam se ne sviđa. Naš je zadatak da osvestimo ono što je destruktivno, a da zadržimo ono što je konstruktivno u nama ili da sve to zajedno podignemo na viši nivo svesnosti. Tako funkcioniše evolucija i ona se istovremeno dešava i na fizičkom (genetika) nivou ali i na duhovnom (svest) nivou.  Tako se podiže svest čovečanstva, a istovremeno se unapređuje i genetika.

porodično stablo

Ko zna od kojih se sve predaka protežu geni koji su u vama. Vi ste produkt hiljade i hiljade godina evolucije!

Dobra vest je da usled neverovatno ubrzanog razvoja u zadnjih sto godina, sada postoje neverovatno velike razlike između roditelja i deca, kao posledica toga što se deca izuzetno brzo evolutivno razvijaju. Ali da bismo postali ovo što jesmo danas, „baza“ ili „temelj“  našeg postojanja na Zemlji u fizičkom obliku je data od naših roditelja. Znači, nismo pali sa neba samo tako, već je naše telo nastalo na osnovu nečega što je već postojalo pre. A to što je pre postojalo, nastalo je na osnovu nečega još ranijeg. Tako slobodno možete reći da ste vi produkt evolutivnog toka unazad hiljadama godina, možda čak i milionima godina i na tom putu su se mnoge promene dešavale koje su dovele do toga da vi budete takvi kakvi sada jeste. I vaši roditelji su evolutivno raznijeniji nego vaši baba i deda. Na vama je dalje da odlučite šta želite dalje da radite sa DNK bućkurišem koji je u vama i da li želite da ga istražite i dodate malo nekih začina kako bi se unapredio ili ne. To radite tako što upoznajete sami sebe, a upoznavanjem samog sebe, upoznajete i vašu prošlost, to jest ono od čega ste postali.

Aniko Budai

evolucija svesti

Advertisements

6 komentara na “KAKO PRIHVATITI SVOJE RODITELJE?

  1. Uveje bilo u raznim vremenima i drugačijih mišljenja od trenutnih. Imao sam sreće da odrastam u Hipi vreme. Ne bih o sukobima sa roditeljima jer se to tada podrazumevalo. Imao sam probleme sa ćerkama jer sam smatro da konzervativni uticaj okoline loše utiće na njih. Samo jedna ilustracija: Letnje vreme kupile su majice sa bretelama i ispod njih obukle grudnjake. Naravno da je ružno delovalo i ja predložim da skinu grudnjake. Napravile su me ludim. Danas se borim sa starijom ne bi li dala više slobode unuci. Ubija je sa školom i obrazovanjem. Znam da nemam nekog prava da se mešam no žao mi je , mnogo mi je žao. Nema tu mnogo genetskog uticaja već je presudan uticaj okoline. Društveni programi.

  2. Čovek ( dete, mlad čovek, mator čovek ) je uvek željan pažnje, potvrde i prihvatanja.
    Sve to je bilo uslovljavano u našem detinjstvu i vremenom smo naučili da krijemo svoje emocije i zaboravili da osećamo čak se i plašimo svojih emocija .

    Vremenom primećujemo da počinjemo da ličimo na one od kojih smo se najviše plašili u detinjstvu.
    Najviše neuspešnih ljudi je onih koji se podsvesno plaše da budu uspešniji od svoih roditelja ili od njih nisu nikad dobili pohvalu ili priznanje da su nešto dobro uradili.

    Neko može da osvoji olimpijsku medalju, da bude najbolji na svetu u bilo čemu, ali ako njegova majka odmahne rukom sve to njegovo dostignuće ne vredi ništa.
    Ljudi u savremenom društvu osećaju veliku prazninu u dubini duše a da ne znaju od čega dolazi . A upravo su kao klinci imali utisak da su nevidljivi i beznačajni i da je skoro svaka pažnja od njihovih voljenih roditelja morala biti izazvana nečim lošim ili nečim što je bolelo .

    LJUBAV NAŠIH RODITELJA JE BILA TOKSIČNA . USLOVLJENA I TO NAJČEŠĆE NEGATIVNO USLOVLJENA. ZBOG TOGA MI NEMAMO PRAVILAN ODNOS NI PREMA SEBI NI PREMA ŽIVOTU NI PREMA DRUGIM LJUDIMA JER I SAMI MANIPULIŠEMO NAŠIM I TUĐIM OSEĆAJIMA I IGRAMO PRASTARE IGRICE A DA NISMO SVESNI NJIHOVIH UZROKA I PODSVESNIH OBRAZACA.

    Previše je bola ispod svega da bi olako mogli po tome da čeprkamo.
    Ja sam nedavno slučajno čula za jednu prostu metodu za sprečavanje sukoba sa bližnjima ( i daljnima) .
    – Kada u kontaktu sa roditeljima ( ili s bilo kim ) osetite da nailazi talas besa , da ste iznervirani iznova istom stvari , da ste ponovo na domak svađe sa mamom – samo pomislite – izgovorite u sebi : JA RAZUMEM TVOJU BOL.

    Ta misao je magična jer je upravljena na podsvesnom nivou na emocionalno telo vašeg sagovornika i biva registrovana bez greške . Ja sam je štosa radi isprobala i radi zaista. Jutarnje kafe sa mojom kevom bile su uvek sumorne pritisnute brigom zbog računa i bolestima i uvek su pretile da eskaliraju u tirade , prepucavanja i svađe ..mada ređe u svađe jer je i to metod hladnog prljavog rata – nabijanje osećaja krivice – moćno oružje za brainwashing iz vremena mog puberteta ..koji se još nije završio ako bi se sudilo prema odnosu moje mame prema meni . Sada koristim tu rečenicu – i preventivno – tj skoro uvek kad sam u njenoj blizini jer je njen fokus uvek negativan i na nečemu čega nema ili mora da se plati . Večito nezadovoljstvo i večito žrtvovanje za nas. Sa strane gledano moja majka je uspešna žena , profesor u penziji koja još uvek ima privatne časove zbog svog ugleda kao pedagoga . Ima zdravo i pravo potomstvo ,dvoje dece ( dva debila ) i četvoro nesrećne unučadi , rođenih u nijedno vreme i koji se više plaše od nje nego od svojih roditelja.tj mene i mog brata.

    Naši roditelji su i sami žrtve žrtava možda još goreg i nazadnijeg programiranja, prosto nisu naučeni bolje . Ono što ih sprečava da čitaju naše prosvetiteljske knjige kojim smo mi oduševljeni je odsustvo ideje u tom pravcu … oni prosto ne znaju da postoji nešto izvan materijalnog sveta i vide samo ono što vide očima a shodno tome nemaju ni nameru da istražuju u tom pravcu . Naučeni su da veruju autoritetima i kostimima . Da plaćaju besplatne lekove i da im je neprijatno pa dozvoljavaju da ih proganjaju telefonski teroristi koji im uvaljuju šerpe, aparate za pritisak, posteljine po nenormalnim cenama jer ne koriste internet , gde to isto mogu da nađu po deset puta manjoj ceni .
    Naučili su da koriste stare mobilne telefone i kucaju poruke tako da sad mogu da vas dovate s obaveznim narudžbinama iz grada gde god da ste ili da provere da li ste se obukli ili pozovu na nedeljni ručak 🙂

    Kad zagusti , po dobrom starom običaju , nesreća nas zbižava i nekako tek pred kraj vidimo koliko smo vremena izgubili busajući se i đusajući jedni na druge ili buljeći u televizor .

    Prigrlite svoje sluđene roditelje dok ih još imate , počnite prvi da se smeškate i smejete s njima, pričajte samo lepe priče iz prošlosti , njihove naravno … jer tamo još uvek ima nešto da se iščeprka … li kuper pantalone , simpo nameštaj , obodin večni frižideri, italijanske torbe , specijalne torte …. svadbe .. čuda … 🙂 začudićete se kako je led tanak i KOLIKO SU I ONI ŽELJNI RADOSTI I NAŠEG PRISUSTVA .. njihove promašene dečurlije … i šta sve pamte … 🙂

    pozdrav …ponela me tema 🙂

    Mara

  3. Hvala na ovom divnom tekstu. Lakše je kad vidim da nisam jedina, da nisam sama. A nekad mi tako deluje. Od skoro sam promenila metod – umesto poricanja, pokušavam da prigrlim svoje nasleđe. Nekad mi ide lakše, nekad teže, ali ide, to je bitno.
    Smatram da neko ko nije u miru sa svojim roditeljima i onim što od njih nosi ne može biti u miru sa samim sobom, ne može biti potpun. Šta se dogodi i kako pomiriti te dve stvari kada je razlika između generacija jednaka svetlosnim godinama? Teško je, izuzetno teško.

  4. Roditeljstvo je mocno iskusenje koje sami sebi kreiramo kada u jednom trenutku postanemo svesni gubitka povezanosti sa univerzalnom ljubavi tj. zivotom. Tada nas zivot pocinje da gubi smisao.
    To je samo proces kroz koji prolaze vecina ljudi ali postoje i druga slicna iskusenja pa tako ima i onih koji svoj duhovni rast ostvaruju na drugi nacin . Sustina je ista a to je SPOZNAJA LJUBAVI tj. samoga zivota.
    Kada covek dosegne odredjeni nivo svesnosti to se smatra njegovom zreloscu i takva osoba se smatra odraslom osobom. Pogresno je sto se te zivotne faze mere sa GODINAMA jer one poticu sa duhovnog nivoa i ne poznaju okvire tj. prostor i vreme. Sve je individualno a posebno duhovni rast .
    Roditeljstvo je iskusenje koje pokrece zelja pojedinca a zelje su uvek uskladjene sa nivoom svesnosti odakle ustvari i poticu i zato su SVE ZELJE OSTVARIVE , Nema neostvarljivih zelja.
    Kada se pojavi zelja za roditeljstvom sledi prirodna potreba da se ta zelja ( svesna emocija ) spusti na fizicki nivo i tu ostvari.
    Sasvim je pogresno verovanje da radjamo decu da bismo produzili vrstu zared nekih visih ciljeva covecanstva. Deca dolaze zbog nas i nijedan covek nemoze da stvori sam zivot svojom voljom. Covek moze samo da utice na materiju da menja spoljasnji svet i da kroz taj proces dolazi do zivotnih spoznaja tj. duhovno raste.
    Covek sam kreira svoja iskusenja pa tako i iskusenje zvano RODITELJSTVO , svojom slobodnom voljom i svojom svescu odredjuje nacin na koji ce doziveti sam zivot .
    na fizickom nivou postojanja funkcionise pre svega na bazi svog uma , prikupljanjem informacija pomocu kojih kroji svoja iskustva. Misao nastaje kao produkt osvescene informacije tj. dodira fizickog i duhovnog nivoa . Putem osecaja mozemo protumaciti i citati zapise naseg uma. Osecaj je nasa intuicija , nit koja nas povezuje sa samim zivotom tj. onim duhovnim nivoom .
    Ukoliko nas um nije u sluzbi nase svesti tj. ako nema toh duhovnog dela u procesu on biva blokiran .
    Ukoliko je covek zatrpan raznim nepotrebnim informacijama koje je natalozio putem UCENJA a nije ih osvestio proces se ne moze razvijati . Sve ostaje na nivou MENTALNOG tj, razvija se samo nas ego koji ustvari predstavlja samo nase fizicko postojanje bez povezanosti sa zivotom , predstavlja nasu iluzornu stvarnost koja ipak postoji i bazira se na NAVIKAMA , na bazi sirovih ne prociscenih informacija , teorija i definicija zabelezenih u nasem haoticnom umu .
    Ego HOCE a ljudsko bice ZELI . Kada ego hoce da bude roditelj po naucenim pravilima spaja se sa drugim egom dolazi do ego brakova koji na kraju ipak ne mogu imati potomke. Jednostavno to iskusenje nisu oblikovali kroz emociju i zelju vec kroz svoje umove koji mogu samo da menjaju materiju ali ne i da stvaraju zivot, Samo misao iza koje stoje duboka osecanja univerzalne ljubavi moze uticati na dolazak zivota na fizicki nivo postojanja .
    Sve je vise EGO brakova , laznih povrsnih formi koji se ne mogu ostvariti kao roditelji. Nisu prosli kroz izvesna zivotna iskusenja te nemaju izvesnu duhovnu zrelost za to.
    Roditeljstvo se ne ostvaruje kroz ZDRAVLJE nego kroz LJUBAV sto samo znaci da nikakve telesne nazovimo bolesti ne mogu biti uzrok neostvarenog roditeljstva .
    Spojevi gde postoje i ego i izvestan nivo svesti spontano kreiraju iskusenje kroz koje ce se svest razvijati veliko brzinom kako bi zajedno postali jedna duhovna celina odnosno ostali zajedno i dalje i zajedno duhovno rasli. Tada dobijaju bolno roditeljsko iskustvo kroz koje u trenutku osveste sami sebe i duboko osete ljubav upravo zahvaljujuci tom malom bicu koje im to omogucava. Radja se dete kome je potrebna enormno velika paznja i zrtva roditelja. Kroz to iskustvo ti ljudi jednostavno najzad osete zivot na pravi nacin .
    Roditelj je ona osoba koje o detetu brine i uz koju dete odrasta. Niko od nas nije STVORIO dete o ona nisu nase vlasnistvo. Mislim da je potuno prirodno da detetu bude roditelj i ona osoba koja mu da ne kazem nije BIOLOSKI roditelj sobzirom da dete nasledjuje samo gene , materijalnu formu bioloskih predhodnika. Nasledjuje njihova ne prozivljena iskustva koja kasnije uslovljavaju njegovo ponasanje u spoljnom svetu ali ne i sam ZIVOT !
    Dete ce kroz odrastanje razvijati svoju svest u skladu sa roditeljom koji je prisutan , beleziti i osvescivati nove informacije
    Da , decu zaista donose rode i ne postoji dzabe ta bajka. Deca su boziji dar , a on zeli da ostane anoniman i zato nam je dao mastu !
    Rode ipak dolaze samo u tople domove gde postoji osecaj ljubavi ili zelje za njom. Svako dete je ZELJENO ako ne od strane bioloskih roditelja sasvim sigurno jeste od pravih roditelja. sreca jednog deteta se ne meri novcem i pruzenim materijalnim vrednostima nego osecajima ljubavi sa kojima ga upoznajemo kroz odrastanje.
    Ipak najgore je kada dete odrasta bez osecaja ljubavi u EGO sredini . Tada bez obzira ko su mu roditelji i sam podleze sopstvenom egu i razvuja ga suprotno roditeljima i onima uz koje odrasta. Na taj nacin pre svega odrasli bivaju kaznjeni i opominjani da se vrate svojim osecajima , duhovnim vrednostima a ne praznom gomilanju materijalnog.
    Roditeljstvo oplemenjuje i balansira , prosiruje vidike ! Uz ljubav uvek ide i odgovornost kao produkt svesti pa ako nema osecaja ljubavi nema ni odgovornosti onda je to INTERES iz kojeg bujaju tkz. PROBLEMI ! To samo znaci da sa njihovim zivotima ipak nesto nije uredu ja bih rekla da su im zivoti bolesni.
    Parovi koji se ne mogu ostvariti kao roditelji to nemogu zbog predrasuda i zbog svog prejakog ega . Taj njihov nesvesni um im namece razna pogresna ubedjenja kao sto je recimo bolest pa tako danas ljudi obicno lece POSLEDICU svog sopstvenog ega i u ovom slucaju .
    Deca se ipak radjaju bez obzira na sve ! Sve je vise ljudi na planeti jer raste potreba za duhovnoscu tj. za ljubavlju. U procesu zivota oni nam pomazu da jacamo svoju svest i ustvari mi RASTEMO uz njih za uzvrat mi njima omogucujemo fizicki rast i ostvarenje na tom nivou.
    I zato mi nismo ODRASLI ovakvi onakvi , svi smo uvek samo DECA !
    Onaj ko sebe posmatra ocima deteta zivi svoju svrhu. Moze se reci da je ta osoba ispunjena , slobodna a samim tim i SRECNA !
    Samo od nas zavisi da li cemo se ostvariti kao roditelji i da li cemo dobiti kao boziji dar jedno tako mocno iskusenje . Ako ga vec dobijemo budimo zahvalni na tome i svesni toga da cemo svakako dobiti i dovoljno energije kojom cemo ispuniti ono sto se od nas ocekuje . To je dragocena ZIVOTNA ENERGIJA koja nam ostaje za vecnost !

  5. Suština svakog odnosa, a posebno dece i roditelja, se zasniva na ljubavi. Nema tu neke prevelike nauke, samo dopustite sebi da volite svoju decu, svoje roditelje, ne pokusavajući da ih promenite. Dozvolite svakome da bude svoj, specifičan, da živi u skladu sa svojim uverenjima, samo se medjusobno volite i podržavajte. Prestanite da pokušavate da uvek budete u pravu u vezi svega, živite i pustite druge da žive.

Odgovori...

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s