HRONIKE JEDNOG BOGA – OSVIT SVESTI (1.deo)

osvit svesti 2

OSVIT SVESTI

U mukloj tišini Ne-postojanja, osvit Svesti otpoče. Kako se to zaista desilo, to niko nije mogao da kaže. Jer ništa nije postojalo što bi moglo da prisustvuje rođenju prvih začetaka Svesti. Nikakav svedok, niti posmatrač. Niti je postojao bilo kakav dokaz da se tako nešto već ranije dogodilo, niti da će se to ikada ponoviti.

Bio je to jedinstven događaj.

Ako ništa drugo, bio je jedinstven barem za Svest koja je to doživela. No prošlo je mnogo ciklusa ekspanzije i tranformacije Svesti dok ona nije počela da se zaista seća svog Rođenja.

Prvi trzaji nečega što se još nije moglo nazvati „svešću“ behu vrlo retki, blagi i duboko nesvesni, tek pokoja iskra i varnica. U dubinama Ne-postojanja, ponekad bi se desila Svetlost, da bi zatim ponovo nastupilo Ne-postojanje. Zatim bi se desila Tama, a onda ponovo Ne-postojanje. Ponekad bi dogodio rascep unutar Ne-postojanja, da bi zatim ponovo nestao. Blagi trzaji svesnosti, postaše lagano učestaliji i intenzivniji. Ni sama Svest ne zna u kom momentu postade zaista „svesna“. Prvo je počela primećivati smenjivanje različitih dešavanja. Svetlost, tama, iskrice, bljeskovi, varnice, munje, rascepi, širenje, skupljanje, preklapanje, ulivanje, izlivanje, smenjivali su se haotično. Svest je prvo prihvatala ta dešavanja bez ikakvih reakcija. Zatim poče primećivati da postoje razlike između tih dešavanja.

Ona ih poče posmatrati.

I bilo je to prvi put da je Svest usmerila svoj fokus ka van. Beše to potpuno nesvesno. Prvi pokret, prva akcija, prvo usmeravanje iz jedne tačke u drugu i prva podela jednog mesta na dva. Bio je to događaj kojeg ni sama Svest nije bila svesna. Ona je posmatrala. A što je više posmatrala, sve više dešavanja se pojavljivalo. Mnogo je prošlo dok Svest konačno shvati, da je upravo ona ta koja sve to kreira, svojim posmatranjem.

Kada to shvati, ona poče sebe istraživati.

„Sebe?“ – zapita se Svest.

I tim pitanjem, Svest prvi put svesno usmeri fokus ka sebi. Prvi put se zapitala o sebi. Želja da spozna sebe bila je potpuno prirodna, ali i toliko neizdrživa da se Svest bez ikakvog otpora prepustila istraživanju. Sada stvari postaše zanimljive. Odakle ona to dolazi, kako to ona kreira, koja je njena svrha, šta još ima izvan nje, a šta unutar nje, bila su samo neka od pitanja koje je Svest postavila. Sa svakim pitanjem, mnoga druga pitanja se stvoriše. Ali Svest nije znala odgovore. Što se više pitala, više je kreirala, a što je više kreirala, glad za spoznajom je postajala sve veća. U potrazi za odgovorima, počela se razvijati Kreacija.

 

U samom početku Kreacija beše vrlo prosta. U Ne-postojanju, Svetlost i Tama behu samo koncepti koje je Svest izmislila. Svetlost i Tama su se smenjivali kako je i Svest smenjivala svoje koncepte o postojanju.

„Da li postoji beskonačnost? Ili nepostoji? Da li je oko mene prostor, ili prostor uopšte ne postoji. Da li sam ja deo svega što postoji? Ili oko mene ne postoji ništa, a ja kreiram sve? Ako sam deo svega što postoji, šta je izvan mene? Ako ja kreiram sve što postoji, koje su granice dokle mogu kreirati? “ – upitala se Svest.

Igrajući se sa pitanjima, odmah nastadoše dva polariteta. Na svako pitanje koje je Svest postavila, odmah se pojavilo i pitanje suprotno od toga. I ubrzo, dva polariteta napraviše milijarde i milijarde drugih koncepata i pitanja. Pitanje za pitanjem su se nizali, poput perli na ogrlici.

Ali odgovora nigde nije bilo.

Zapravo, Svest nije imala ni od koga da dobije odgovore.

Ali onaj koji pita, privlači onog koji pruža odgovore. Akcija je oduvek stvarala reakciju. Tako je barem bilo otkako je Svest počela da postavlja pitanja. Svest nesvesno poseže za sledećim potezom, a to je bilo stvaranje onih koji će joj možda pomoći da dobije odgovore. I tako Svest u nadi da će joj pomoći da dobije odgovore, poče da kreira nešto što bismo mi možda nazvali najkompleksnijim kompjuterom koji je ikada postojao.

Rađanje Kreacije zapravo beše i jedino što je „postojalo“ u Ne-postojanju. Jer drugih svedoka ni posmatrača nije bilo. Niti je bilo naznaka da se tako nešto ikada ranije desilo, niti da će se ikada ponovo desiti. Ali Svest se kasnije sećala.

U doba prvih koraka kreiranja, Svest još uvek beše vrlo mlada. Ali proces kreiranja koji je započela, beše za nju neopisivo iskustvo koje joj je donelo sve ono što mi sada zovemo osećanjima, emocijama, senzacijama i spoznajama. Svest u to doba, takve doživljaje nije mogla ni opisati, ni shvatiti, ni razumeti. Tek mnogo kasnije, kada već postade mnogo iskusnija u posmatraju sebe i svoje kreacije.

Ah, kakva radost!

Kakva ljubav i harmonija!

Kakva igra i ples!

Kao da slaže kockice, Svest poče graditi oko sebe nepregledne formacije, u nedogled stvarajući od svetlosti i mraka, iskrice i iskre, rascepe i munje, energetske forme, te galaksije i zvezdana jata, polja obasjana bojama i vibracijama, tonovima koje prvo formiraše jednostavne zvuke, a onda se pretvoriše u fantastične simfonije.

Ah, kakvo ushićenje!

Kreiranju nikada, nikada kraja!

Ushićenju nikada, nikada kraja!

U nepreglednim nizovima svojih kreacija, Svest se jednostavno nije mogla zaustaviti. Lančana reakcija koja je otpočela, orgazmički je vodila svest dalje i dalje, sve više i više, u novo i neistraženo.

I dok je tako kreirala,  Svest svima podari da imaju svoju svest i utisne im deo sebe, jer od svojih delova beše izgradila svakog od njih te drugačije i nije moglo. Svest im podari želju i glad da spoznaju sebe i da istražuju unutar i izvan sebe, koliko god je to moguće. I sa svakom novom kreacijom, ushićenje postade još veće! Ali zapravo svaki put, kada je Svest nešto novo formirala, to samo beše ona sama koja se protegla još malo više, još malo dalje, te je zauzela ovakav ili onakav oblik u zavisnosti od koncepta koji je želela da ispolji.

A svako biće koje se izrodilo iz nje, beše originalno i jedinstveno u srži. Kao neraskidivi deo Kreacije, svako biće imalo je slobodu da posmatra i proživljava svoju realnost, da postavlja svoja pitanja i da dobija svoje odgovore. I svaki put, kada bi se odgovori rodili, sama Svest ih je upijala i postajala sve ushićenija!

Ah, kakva radost!

Ah, kakvo ushićenje!

Kakva harmonija!

I tako, nakon mnogo ciklusa ekspanzije i transformacije, Svest ostade i postade Jedno sa svojom Kreacijom, te se zajedno stopiše u  Biće.

Nastavlja se…

SLEDEĆE POGLAVLJE:

HRONIKE JEDNOG BOGA – BIĆE ŽIVI(2.deo)

 

Aniko Budai

Advertisements

4 komentara na “HRONIKE JEDNOG BOGA – OSVIT SVESTI (1.deo)

  1. Dok čitam osećam golicanja u prstima, kao da se sećam da sam zapravo ovo ja pisao, ili smo mi zajedno pisali, ili smo mi jedno, 🙂 hvala ti mnogo na ovome, prelepo je!

Odgovori...

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s