HRONIKE JEDNOG BOGA – BIĆE ŽIVI(2.deo)

ko vam krade energiju

BIĆE ŽIVI 

Biće beše organizam nepreglednih i nezamislivih proporcija i kompleksnosti. Sadržavalo je znanje i svest koje nikada ne bismo bili u stanju spoznati i sagledati iz ove naše ljudske svakodnevnice. Čak i ove reči koje čitate, bedan su pokušaj da se takvo jedno ogromno biće opiše. Ipak, pokušaću to najbolje što mogu.

Beše to najdivnija kreacija, sačinjena iz igre i plesa boja, tonova i oblika, vibracija i frekvencija, koje su se sve međusobno preplitale, ulivale jednu u drugu, pretapale na mnoge načine, te transformisale čitavo Biće u beskonačnoj harmoniji i ljubavi. Unutar Bića, postojali su mnogi njeni fragmenti manji i veći, unutar kojih su obitavali još manji, pa unutar tih manjih još manji i tako u nedogled. Svaki fragment imao je svoju svest, ulogu i zadatak i doprinosio je da čitavo postojanje Kreacije obitava neometano, u harmoniji i ljubavi. Svaki fragment je bio podjednako važan i nezamenjiv. Zajedno, svi fragmenti su plesali harmonično i usklađeno, doprinoseći ushićenju samog Bića.

Ples je izgledao poput disanja. Biće je pulsiralo, skupljalo se i širilo. U beskrajnom plesu, kreiralo je novo i transformisala staro. Kreiralo je i davalo život svim bićima, zvezdama i galaksijama. To Biće beše i Otac i Majka svojim kreacijama. Ali ono beše i jedno veliko Dete, uvek željno da otkriva novo, da istražuje i da širi svoje granice. Baš kao i dete, Biće beše razigrano i nevino, zavirujući u svaki kutak beskonačnih mogućnosti.

U mnogim drevnim spisima, bilo je pokušaja da se ovo Biće objasni. Davali su mu razna imena. Nekima je bio Otac, a nekima Majka. Nekima je bio Bog, a nekima Božica. Nekima je bio Alah, nekima Višna, a nekima Šakti. Neki su ga štovali kroz mnoštvo lica, dajući mu mnoga imena i obožavajući pojedine njegove aspekte. U mnogim pričama i legendama, njegovi aspekti su opisivani kroz priče izmišljenih junaka kojima je pridavan izuzetan značaj. Naposletku, najčešće smo ga zvali Bogom. Nedokučiva misterija o tome ko je i šta je Bog, pravila je turbulencije kroz eone ljudskog postojanja.

Uprkos pretpostavkama da je Bog apsolutno sve što postoji, Bog zapravo nije bio APSOLUTNO sve što postoji. Pitate se šta je to što je izvan Boga, ako Bog nije SVE što postoji? Pa to niko od nas ne može znati, čak i kada bismo se popeli tako visoko, da stojim rame uz rame sa Bogom. Jer, šta je izvan Boga, to čak ni on sam ne zna. I u tome je i poenta. Mi možemo znati samo onoliko koliko je i samom Bogu poznato. A Bog zna samo onoliko koliko je i sam svoje granice Postojanja proširio. Njegova Kreacija nikada nije dovršena. On zajedno sa njom evoluira. Raste. Širi svoje granice. Istražuje Sebe u Beskonačnosti. Zauvek. I dok to radi, nikada ne može prestati da postoji. Sve dok evoluira. A da bi evoluirao, mora istraživati svoje granice, širiti ih, unutar Sebe ka mikrokosmosu i izvan Sebe ka makrokosmosu. Zauvek. I zato Bog nije sve što postoji, jer i On sam, istražuje ono što je još neistraženo.

Baš kao jedno Dete, on zaviruje iza svakog ćoška beskonačnosti uvlačeći svoju Svest u sve pore neistraženog. I dok ga goruća znatiželja da spozna tera da napravi još jedan korak dalje, On isteže svoju Svest ka van, kreirajući nove mogućnosti i nove prostore za još mnoštvo novih kreacija.

Kakvo ushićenje! Kakva radost!

Kreiranju nikada, nikada kraja!

Nastavlja se…

Aniko Budai

SLEDEĆE POGLAVLJE

HRONIKE JEDNOG BOGA – KREACIJA ZEMLJE (3.deo)

PRETHODNO POGLAVLJE:

HRONIKE JEDNOG BOGA – OSVIT SVESTI (1.deo)

Advertisements

Odgovori...

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s