HRONIKE JEDNOG BOGA – KREACIJA PRAISKONSKOG ČOVEKA (4.deo)

Creative_Wallpaper_Man_-_this_is_a_whole_universe_095786_

KREACIJA PRAISKONSKOG ČOVEKA (4.deo)

Sve duše unutar Božanske kreacije, oduševljeno su pratili svaki momenat koji se dešavao na veličanstvenoj rajskoj Zemlji. Svi su sada želeli da dobiju šansu da se nastane u njemu i već je bilo mnogo duša koje su dobile dozvolu da to učine zauzimajući fizička obličja različitih biljaka i životinja, ptica, riba i insekata. Bilo je takođe mnogih koji su volontirali kako bi se nastanili u obliku raznolikih minerala, stena, zemljanih pokrivača te vodenih površina, reka, mora, jezera i okeana, pa čak i čestica kiseonika, vodonika i ostalih gasova koji su bili sastavni deo Zemljine atmosfere. I taj posao je neko morao da radi, samim time dobijajući šansu da iskusi postojanje svake od tih kreacija. Na svakom milimetru Zemljine površine, bujala je svest koja je kroz životni ciklus rasla, sticala nova iskustva i razvijala se. Plodovi voća su rasli u izobilju, životinje su se množile, a Sunce je obasjavalo zlatnim zracima čitavu površinu Zemlje.

rajska zemlja

Zemlja beše prezadovoljna.

Bog/Božica beše prezadovoljan/na.

„Konačno!“ – pomisli Bog/Božica. „Ovakav nalet energije svesti, nisam odavno osetio/la.“

I on/ona oseti kako ga nova spoznaja prožima, te orgazmički raširi energiju svesti po čitavom Božanskom postojanju. Čitava kreacija je osetila ovo ushićenje i svaka duša oseti kako joj svest raste, još više. Sa kreacijom Zemlje, te sa harmonijom koja je obitavala između toliko mnogo bića različitih vibracija i energetskih formi, stvorena je stalna konfiguracija koja je omogućavala poput reaktora, stalan dotok nove energije. Do Kreatora, Boga/Božice, stizale su nove ideje i nova energija za inspiraciju koja ga je pokretala da kreira sve više. On ponovo udahne kosmičkim Dahom i izdahne, a Dah prožme svih 12 dimenzija postojanja i tu se zaustavi.

kreiranje iz srčane čakre

„Hm, osećam da nešto nedostaje.“ – pomisli ponovo Bog/Božica. „Pored sve ove predivne kreacije, kao da ne napredujem nigde. Kako, o kako da razbijem zid 12 dimenzije i prođem višlje, negde gde još nikada nisam bio/bila, negde gde bih mogao/mogla kreirati 13-tu dimenziju?“

Kreator se duboko zamisli te oseti u momentu svih 12 dimenzija, posvećujući svakoj kreaciji i svakoj duši momenat svog fokusa kako bi ispitao da li je nešto propustio. Osećao je kako ga stvarnost svega što je do sada kreirao i istražio pritiskala, kako se energija spoznaje sve više i brže troši, a što se više trošila to je postojala veća opasnost da se ono što je postojeće uruši. Morao je nešto podhitno preduzeti. Posmatrao je kako se život na Zemlji odvija mirno i bezbrižno i poželeo da i on bude tako bezbrižan i da ne mora da ima toliko ogromnu odgovornost da očuva čitavo Božansko postojanje. On setno pomisli:

„Kako bi bilo divno kada bih i ja sam mogao da dotaknem Zemaljsko tlo, da koračam ovim predivnim poljanama i da trčim zajedno sa lavovima i jelenima, da mašem velikim slonovskim ušima, da podignem svoju glavu visoko kao žirafa i dohvatim list sa najvišljeg drveta! Ili da budem kao ovaj delfin, koji se bezbrižno igra sa svojim drugovima. Ah, zar ne bih i ja mogao da budem deo tog vrta i da se konačno spustim u istu ravan sa svojom decom, sa svojim vernim pratiocima i da svi živimo zajedno u ljubavi i harmoniji! Kako sam srećan što sam kreirao ovakav predivan dom i što je moja draga Zemlja toliko divna da bude Majka svima koji su na njenoj površini došli da traže utočište u njenom naručju! I ja to želim! I ja želim da osetim kako je to biti jedno dete u naručju majke. I ja želim da budem drvo ili da jurim poput vode u reci.“ – i Bog/Božica utihne na momenat, dok ga je ovo pitanje prožimalo i istog momenta tražilo rešenje, negde izvan Srca Boga/Božice.

A onda nekako potpuno nevažno, on nastavi u svojim mislima:

„Ali najviše od svega, žudim da budem ono što zaista i Jesam, a da istrovremeno mogu boraviti na planeti Zemlji. Ali kako da to budem? Kako svu moju svest i znanje i sve što sam ja, da načinim u fizičkom obličju? Kako jedno takvo biće, ograničeno formom i vremenom i prostorom, može da bude i konačno i beskonačno?“

I upravo tada, Kreatoru padne napamet jedna potpuno nova zamisao. Tako nešto još nikada nije uradio i čim se se u njegovoj svesti pojavi ova ideja, ushićenje uzdrma i najzabačeni kutak Božanske kreacije.

maxresdefault

„Pa da! Kako se toga nisam pre setio!  Ah, kako sam radostan ja u svom kreiranju, a kreiranju nikada kraja! Sam se sebi divim koliko sam kreativan. Kakav predivan vrt sam osmislio i dopustio svima da dođu da se i sami uvere u to! I dok su tu, svi zajedno ga istražujemo i zajedno rastemo i evoluiramo!“ – divio se Bog/Božica i u silnom entuzijazmu širio bezuslovnu ljubav svima.

„Kakva radost! Ali tome nije kraj! Sada znam šta mi je činiti i odmah ću krenuti ka toj zamisli!“

I tog momenta, novi plan je napravljen. Bog/Božica odluči da po slici svojoj kreira biće, koje će koračati Zemaljskim rajem, zajedno sa svim ostalim bićima i kreacijama kojima je on podario ovaj predivni dragulj. Bog/Božica se duboko zamisli, te se posveti duboko samom sebi i počne da gradi sliku po kojoj će kreirati biće koje će predstavljati njega samog, njegovu Sveukupnost.

1011621_555396844507620_2036962951_n

Prva slika Sebe, koju Bog/Božica beše manifestovao, bilo je androgino nefizičko biće, koje je sada obitavalo u 1-voj dimenziji. Baš kao i kada je počeo kreirati Zemlju, tako je i sada u svojoj utrobi, u utrobi Božice-Majke, podario sve što je bilo potrebno da se androgino biće razvije. To beše praiskonski čovek koji je poput neobrađene glinene lutke, čekao da mu Otac-Majka-Bog-Božica, utisne svoj Dah. Praiskonski čovek prvo postade svestan Božanskog postojanja, osećajući sve što postoji. No to biće još nije bilo svesno sebe i nije imalo individualnu svest, jer još beše deo samog Boga/Božice. Bez ličnog iskustva nije mogao iskoristiti svu svesnost koju je imao, te ga je čekalo duhovno putovanje koje bi moglo trajati milijardama i milijardama godina. Zapravo, u Božanskoj svesti vreme nije postojalo, samo proces i to je ono što je bilo važno.   Unutar svog Kreatora, u materici Božanske Majke, još nerođeno androgino biće, budući Zemaljski stvor, upijao je svu ljubav i energiju koju mu je Božanski Roditelj pružao. Rastao je i pripremao se da zakorači planetom Zemljom. Ali još ga je čekala jedna ključna transformacija, pre nego što bude dobio fizičko obličje i pre nego što se nastani u Zemaljskom raju.

Bog/Božica iako jedinstven, u potrazi za novim spoznajama beše dualan, jer je svako njegovo pitanje sadržavalo i pitanje suprotnog značenja, a svaka njegova akcija je sadržavala reakciju, a mirovanje beše u suprotosti sa kretanjem, kao što i svetlost beše supotna od tame. I mnogo je drugih aspekata postojalo unutar Boga, koji su odražavali dualan svet. I sama Zemlja je bila zakoračila tim putem, kada su njene nepomične stene došle u kontakt sa neuhvatljivom vodom. I sama Zemlja beše kreirana na konceptima dualiteta, pa je stoga bilo prirodno da se i ljudsko biće načini u dualnosti.

01-galactic-humans1

Unutar Boga/Božice takođe obitavaše dve energije, muška i ženska, koje su zajedno činile Jedinstvo, a odvojeno su bile sasvim različite. Ipak, jedna nije mogla opstati bez druge, pa tako Bog/Božica odluči da se On Sam manifestuje u fizičkom telu koje će imati i muško i žensko obličje. On Sam će koračati Zemljom u dualitetu, kako bi mogao istraživati i uživati ljubav i ushićenje usled kreacije.

„Na taj način,“ – pomisli Bog/Božica, „iskusiću šta zasebno znači ženska, a šta muška energija. I šta znači biti Bog, a šta Božica, zasebno. Na taj način, kreiraću iz perspektive čoveka, iz međusobne ljubavi dva moja aspekta.“

hubble-nebulae-02-130904

I On napravi plan da se praiskonski čovek, otelotvoren u fizikalnosti 3-će dimenzije, podeli manifestujući se u dva oblika. U obliku žene i u obliku muškarca. Muškarac tako postade manfestacija muške energije koja je obitavala u Bogu-Božici, dok je žena postala  manifestacija ženske energije koja je takođe obitavala u Božici-Bogu.

Otac-Bog pogleda u sebe te po svom liku načini prvog muškarca, onog koji će da štiti, da obezbeđuje, da traga i pronalazi, da podučava životu, da širi znanje i da pruža sigurnost porodici i još mnogo toga što je činilo božanskog muškarca.

I on stvori model, po kojem će se svi muškarci kreirati.

Zvao se Adam.

Majka-Božica pogleda u sebe te po svom liku načini prvu ženu, onu koja će da neguje, da nosi nerođenu bebu, da rađa, da podučava mudrost i duhovnost, da širi inspiraciju za kreiranjem, da drži porodicu na okupu i još mnogo toga što je činilo božansku ženu.

I ona stvori model, po kojem će se sve žene kreirati.

Zvala se Lilit.

I te slike koje je Bog/Božica osmislio/la kako bi sebe ispoljio i fizičkoj realnosti,  posmatrao je i uočio među njima beskrajno snažnu, neraskidivu sponu, beskrajnu ljubav ispunjenu ogromnim nabojem, željom za Jedinstvom, žudnjom za kreiranjem, prožetu strašću i večitom glađu i utisne im dahom svojim da se nikada ne razdvoje i da večno tragaju za ujedinjenjem, za   evolucijom svesti koja će ih jednog dana staviti rame uz rame sa njihovim Božanskim roditeljem.

yin_yangbluegold

I kada praiskonski čovek i praiskonska žena, načinjeni po modelu Adama i Lilit, ugledaše jedno drugo i zaljubiše se na prvi pogled!

Adam pogleda u Lilit i ugleda u njoj sve ono što on nije bio, a bila je toliko nežna, savitljiva, meka, promenjljiva.

Lilit pogleda u Adama i u njemu ugleda sve ono što ona nije bila, a bio je toliko snažan, čvrst, odlučan i silan.

love

Ljubav beše toliko snažna, da njih dvoje više nikada nisu želeli da se razdvoje! Jedini put je bio put da se ujedine, da postanu kao Jedno, a to i jesu bili. U njihovim fizičkim telima, obitavale su duše, koje su pred sobom imale još mnogo toga da nauče, da iskuse i da prožive, pre nego što se njihova DNK ne bude dovoljno razvila da postanu otelotvoreni bogovi. Kada se to bude desilo, sam Bog će koračati Zemaljskim vrtom.

twin-flame-oneface

Na Zemlji se tako pojavi i svest 3-će dimenzije, koja je predstavljaja individualizaciju svesti i koja beše prva prava škola za duše. Jer dok je Majka-Božica-Otac-Bog pravila/o plan kako će ljudsko biće izgledati, on odluči da u to biće utisne i slobodnu volju, da samo istražuje i odlučuje kao da je sam Bog i da se rukovodi po svom nahođenju. Jer i sam Bog je imao svoju slobodnu volju, pa je on stoga podario isto i ljudskom biću.

Ljudska rasa se nastani planetom Zemljom, muškarci po obličju božanskog muškarca Adama, a žene po obličju božanske žene Lilit. Vrlo brzo, izrodiše se mnoga pokoljenja i svako naredno beše mudrije i svesnije od nihovih originalnih roditelja. Svest se brzo razvijala, a Zemaljski raj postade još lepši i harmoničan, šireći svoju energiju kroz svaki delić Božanske kreacije. Vrlo brzo, čovekova svest se proširi u višlje nivoe, prelazeći u 4-tu dimenziju, a zatim i u 5-tu. Bog/Božica je bio/la u iščekivanju, kada će i koje naredno pokolenje biti dovoljno svesno kako bi moglo doživeti samu Božansku svest u fizičkom obličju. Bili su veoma blizu.

Ali onda se desilo nešto, što će zauvek promeniti istoriju čitavog Božanskog postojanja!

Nastaviće se…

 

Aniko Budai

 

Prethodni delovi:

HRONIKE JEDNOG BOGA – KREACIJA ZEMLJE (3.deo)

HRONIKE JEDNOG BOGA – BIĆE ŽIVI(2.deo)

HRONIKE JEDNOG BOGA – OSVIT SVESTI (1.deo)

 

 

 

Advertisements

2 komentara na “HRONIKE JEDNOG BOGA – KREACIJA PRAISKONSKOG ČOVEKA (4.deo)

  1. DIVNO,OVO JE NEKAKO SVE REALNO,OD PRVOG POGLAVLJA,NEKAKO NAPISANO ISTINSKI I LOGICNO,MNOGO BOLJE NEKO BIBLIJA..JER NE UTERUJE ,,STRAH U KOSTI,,A STRAH JE COVEKOV NAJVECI NEPRIJATELJ…HVALA NA OVAKO LEPIM PISANJIMA…!*

Odgovori...

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s